На исхрану ученика се много више гледа као на породично питање. Међутим, школа је окружење које би овој теми требало да посвети далеко више пажње, било да утиче на елиминисање лоших прехрамбених навика, било да унапређује квалитет стечених знања и могућност њихове примене у даљем школовању, животу и раду. Интервенције у области исхране у школама могу имати утицај на велики број деце, свих друштвених слојева, са различитим прехрамбеним породичним навикама. Стечене позитивне навике у школи и информације научене кроз различите едукативне процесе у области исхране, деца радо прихватају и преносе у породично окружење.
Имајући ово у виду, заједно са својим учитељима, ђаци млађих разреда организовали су тематски дан – Дан здраве хране. Ученици су доносили здраве намирнице – поврће, воће и житарице. Свако од њих је донео здраву ужину. Ученици су правили воће и поврће од пластелина, колаж папира и картона, а учитељи су припремали воћну салату. Такође, наставни часови су интегрисани и обухватили су задатке везане за тему дана.
Истраживање спроведено 2015. године на популацији деце основношколског узраста у Србији утврдило је да је 23,1% деце прекомерно ухрањено, док се гојазност региструје код 6,9% деце овог узраста.
Према истом истраживању у групи 10–19 година, прекомерно ухрањених адолесцената је било 20,2%, а гојазних 8,9% у 2013. години. Запажа се пораст учесталости прекомерно ухрањених адолесцената за 5,9% а гојазне деце за 4,5% у поређењу са 2000. годином.
Код школске деце забележено је успорење раста. У неколико последњих година порастао је број школске деце која нису достигла пожељну висину за узраст и потребну масу за висину (2017).
