Мудри људи су рекли да је цивилизација заснована на страху од неизвесности. У међувремену изградили смо водоводну и електричну мрежу, направили фрижидере за чување хране и шта све не, како би свако јутро када се прообудимо били сигурни да су основне животне потребе задовољене. Имајући ово у виду сасвим је природно да у новонасталој ситуацији у најмању руку осећамо нелагоду. А како је нашој деци?
Ево неколико савета како да разговарате о овој теми. Разговор можете започети и питањем шта дете зна односно како доживљава постојећу ситуацију.
Важно је да са децом поделимо информације примерене њиховом узрасту. Дајте им основне и једноставне податке. Избегавајте чињенице, бројке и пројекције у вези могуће стопе обољевања и дужине трајања пандемије. Истина је да то не знамо. Можемо им рећи да научници свакодневно сазнају више како би могли да нам дају савете који ће нам помоћи да пребродимо ситуацију и будемо здрави. Разговарајте о ономе што свако од нас може и треба да уради. Реците детету да се тренутно најбоље можемо заштитити тако што ћемо остати код куће, а када морамо да излазимо, да користимо мере превенције, држимо прописано одстојање (од 2м), носимо маске, рукавице, кишемо и кашљемо у лакат или марамицу (коју потом бацамо) и редовно перемо руке.
Ако до сада нисте, научите их одговарајућем поступку прања руку (на линку у прилогу на сликовит начин приказана је важност правилног прања руку – https://www.youtube.com/watch?v=Hz6fyfxD4xE). Уколико јесте, можете освежити ову навику одабиром неке песму коју би желели да отпевају док перу руке (мора да буде дугачка најмање 20 секунди). Реците им да је важно да пију пуно воде, једу здраву храну, вежбају и довољно спавају.
А шта са емоцијама?
Ево савета како помоћи деци (али и себи) да науче да се носе са једним видом страха, упорног и често преплављујућег – анксиозношћу. Уколико приметите или Вам дете каже да је забринуто, реците му да га разумете и да нас понекад велике промене или несигурност могу учинити да се тако осећамо. Најбоље је што можемо да учинимо је да останемо мирни и сигурни. Добра вест је да постоји једноставан начин који нам може помоћи да се тако осећамо. Вежбајмо га заједно!
Најбољи начин да некоме помогнемо да смањи анксиозност и остане смирен је дубоко дисање. Када се суочи са опасношћу наш нервни систем активира режим “лета”, “борбе” или “замрзавања“. Кад се ситуација заврши вратиће се у опуштено стање. Међутим, нервни систем реагује слично на стварну или замишљену опасност. Када смо под континуираним стресом, нервни систем се понаша као да је у реалној опасности (у овом случају реална изложеност вирусу) што резултира хроничном анксиозношћу и непрекидним ослобађањем кортизола, што је штетно за наше здравље. Истраживање су показала да ће једна сасвим једноставна радња у виду дубоког дисања покренути „одговор опуштања“ и довести до повратка у нормално стање, што је корисно и за ментално и за физичко здравље.
Дубоко дисање значи трбушно или стомачно дисање. Већина људи дише само грудима које је плитко у поређењу са дисањем стомаком. Како Ви дишете? Ево два начина да то проверите.
1. Устаните или седите на столицу. Једну руку поставите на груди, а другу на стомак. Удахните кроз нос. Док удишете, подручје трбуха требало би да се подигне. Уколико се то не дешава, не узимате дубоко дах, већ дишете грудима.
2. Лезите и ставите руку или (лакшу) књигу на стомак. Ако се рука/књига подигне то је знак да сте удахнули довољно дубоко, тј. стомаком. Уколико сте до сада претежно плитко дисали (што је веома честа појава), потребно је да вежбате дисање на један од два наведена начина (корисне демонстрације дубоког дисања можете погледати на бројним каналима ју тјуба).
Вежбе дисања потребно је вежбати током дана тако што ћете три пута дневно дубоко удахнути по десет пута (удишемо полако стомаком кроз нос, да би затим ваздух лагано издахнули кроз отворена уста). Такође, уколико се дете или Ви током дана осећате узнемирено, зауставите се на тренутак и неколико пута дубоко удахните. Бићете зачуђени колико ће Вам ова једноставна активност помоћи да вратите осећај смирености. Како би децу научили и мотивисали их да се позабаве овом техником најбоље је да је радите заједно са њима. Нека то буде ваша заједничка активност.
Када деца савладају дубоко дисање, након што су неколико пута дубоко удахнули и лагано издахнули ваздух можете додати и активност замишљања. Замолите их да затворених очију замисле да се налазе на свом посебном месту, на коме се осећају мирно и сигурно и раде нешто што воле. То би могла бити плажа, језеро, планина, парк, шума или место из маште. Ова активност ће умирити нервни систем и помоћиће да се осећају смирено. Подстакните их да се врате овој активности када су узнемирани.
Свему овоме треба додати важност постојања дневне рутине (јасна структура даје осећај сигурности) и заједничког осмишљавања дневне динамике (погледати текстове “Како организовати квалитетно време са децом за време изолације” и “Активности са децом”).
Дечија сигурност у многоме ће зависити од начина на који Ви доживљавате ситуацију. У том смислу у случају потребе за додатном психолошком подршком сви ученици и родитељи могу се обратити за помоћ на телефон који је организовало Министраство просвете, науке и технолошког развоја 0800 200-201 сваког радног дана од 9 до 14 часова.
Желимо Вам да предстојеће време проведете у здрављу, радости и смеху!
Неки од многих корисних линкова:
https://www.bebologija.rs/razno/kako-razgovarati-o-korona-virusu-sa-malom-decom.html