Имајући на уму значај креативности за дечији свеукупан развој, као и дa простор васпитава, учитељице наше школе заједно са својим ученицима из године у годину реализује велики број креативних радионица у којима ученици имају прилику да користе и развијају способности које укључују све аспекта њиховог развоја – когнитивне, језичке, социјалне, емоционалне и физичке.
Добробити укључивања и потенцирања креативних радионица у раном образовању деце су бројнe. На који начин креативне радионице могу да развију физичке способности деце? Наша способност кретања и координације састоји се од вештина грубе и фине моторике, чији ниво развијамо и усавршавамо током детињства. Различите врсте креативних активности помажу деци да изграде своје способности у обе категорије моторичких вештина. На пример, када малишан у руци држи кист и слика њиме, лепи дугмиће или вуницу за папир, он користи и унапређује своју фину моторику. Са друге стране, када игра, поскакује и пљеска рукама у ритму музике, дете стимулише део мозга који контролише грубу моторику. Коришћење обе врсте моторике у детињству од кључног је значаја за способности које се развијају касније током живота.
Осим тога, креативне радионице пружају прилику деци да истражују и стекну контролу над својим емоцијама. Уметност помаже малишанима да истраже свој распон емоција, науче како да их изражавају и контролишу и тако буду спремнији да се носе са успонима и падовима који ће бити део њихове свакодневице.
Креативне радионице кроз своје активности пружају многобројне прилике деци да међусобно сарађују, усклађују своја размишљања и идеје како би заједнички нешто створила или решила одређени проблем, што представља кључне тачке њиховог социјалног развоја. Креативне радионице осим тога нуде стимулативне могућности за упознавање са културолошким разликама у музици, уметности, ритуалима и прослави празника.
Многи истраживачи наводе да креативне радионице такође дорпиносе развоју когнитивних способности малишана. Истраживање и учествовање у креативној игри подстиче децу да користе своју машту, чиме се стимулишу и проширују њихови ментални капацитети. Према речима чувеног руског развојног психолога Лава Виготског, таква игра омогућава деци да науче нешто ново кроз стваралаштво. Деца своје мишљење формирају кроз игру. Осим тога, Виготски је веровао да процес учења зависи од друштвених интеракција и комуникације деце са непосредним актерима у њиховом окружењу и подршке коју је назвао „скела“. Тако дете са мањом базом знања унапређује ниво својих способности уз подршку и угледајући се на појединца са већом базом знања, било да се ради о другом детету или одраслој особи, као што су учитељ или наставник. На пример, уколико дете са неразвијеним способностима фине моторике види свог другара како изврсно слика, копираће његове покрете и тако унапредити своје способности.
Овом приликом представљамо вам радове учитељице Јасмине Радовановић и њених ученика.
Ручно рађене завесе од папира
У сарадњи са учитељицама Јадранком Слијепчевић и Маријаном Ивановић, учитељица Јасмина и ђаци су направили и папирне зависе за ходник у коме бораве ученици млађих разреда. У зависности од годишњег доба, школске прозоре у пролеће красе ружице, на јесен листићи, док зимску идилу дочаравају папирне балерине и пахуљице од папира и вате.