Са нашом познатом музичарком Аном Ђурић, познатијом као Kонстракта, водила сам интервју у кафетерији Фонтана. Најпре смо направиле неке фотографије на крову Фонтане, надам се да ће вам се допасти. Док смо водили овај разговор, Ана је пила кафу, ја нисам, наравно. Пошто ми је ово први интервју у животу, Ана ми је дала неке корисне савете: како да снимам и како да средим текст након разговора. Она, наравно, има много више искуства са интервјуима. Машина за капућино је повремено правила буку, али нас то није омело. Интервјуу је присуствовао и мој пас Фло, али она није сметала. Па да почнемо.
„Уметница мора бити здрава“ Уна Аврамовић са Аном Ђурић – Констрактом
• Хвала вам пуно што сте пристали да дате интервју за наш школски сајт. На почетку желим да вас питам како је на Вас утицао успех на Евровизији? Шта се променило након тога?
Доста се ствари променило у приватном животу. Дословно смо добили пажњу коју никад нисмо имали и активни смо били цело лето. Раније сам наступала у бенду Земља грува, али никада нисмо успели да добијемо толику пажњу као током Евровизије, иако ми радимо поп музику за коју сматрамо да би могла да буде пријемчива за ширу публику. А са друге стране, будући да смо почели да радимо тим интензитетом као никада до сада, онда су се и ствари промениле у мом приватном животу. Та пажња која нам је први пут дошла, на неки начин није баш пријала ни мени ни мојој породици, где си ти све време изложен посматрању. Имали смо папараце испред зграде и то се објављивало у новинама. Али морам да кажем да, без обзира на све, медији нису били ненаклоњени према нама. Будући да сам имала толико обавеза, начин на који сам навикла да живим се променио и моја деца су морала некако да се осамостале.
• Kако слава утиче на вашу породицу? Kако ваша деца реагују на то?
Доста је велика промена у односу на оно што је било и та пажња која је усмерена не само на мене, усмерена је на неки начин и на моју децу. Сви у школи знају да им је Kонстракта мама, и то понекад зна да буде и непријатно, поред то га што је, претпостављам, океј. То је зато што одједном и моја деца добијају појачану пажњу, па се питају због чега је то, шта се то променило, а они су остали исти. • Има ли слава лошу страну? Да ли сте имали неке лоше коментаре или реакције и како сте се носили са тим?Ја сам на овај начин популарна тек неких шест месеци, и то понекад зна да буде оптерећујуће. Опет, ја не могу да знам како се осећа онај који је популаран годинама. Али неке ствари не можеш да обављаш онако како си раније могао. Не могу да уђем у градски превоз, у продавницу, а да не започнем разговор са двадесет људи. Па као што и ти сама знаш, у данашње време је све некако доступно на интернету, сви имају неку слободу да коментаришу како желе. Можеш да нађеш разне коментаре, непроверене ствари. Ја сам одмах одлучила да на ту страну нећу да гледам и да је тога увек било и биће. У реду је да прихватимо критике, али не узимати за озбиљно разне ствари. То је често одраз лошег емотивног стања оног ко тако коментарише.
• Знам да имате пуно концерата. У које сте све земље путовали током турнеја?
Будући да ми певамо на српском језику, као и раније, углавном наступамо у земљама бивше Југославије, где нас публика разуме. Највише концерата је било у Хрватској. Па у Црној Гори, Македонији, Словенији, Босни. То је неки логичан простор на којем бендови одавде наступају.
• Да ли сте одувек желели да се бавите музиком? Или сте имали неки други сан кад сте били мојих година?
Kада сам била твојих година, није ми падало на памет да ћу се бавити музиком, нити сам ишла у музичку школу. Нити сам размишљала тако далеко, знала сам да хоћу да упишем гимназију и себи оставим простора да одлучим чиме желим да се бавим у животу. Али живот је непредвидив, и то онда бираш неке путеве о којима ниси раније размишљала. Ја сам завршила архитектуру, па се ево сада бавим музиком. Никад не знаш где ће живот да те одведе, али је битно да слушаш себе, пратиш своје таленте…
• Пошто бих волела да режирам филмове, занима ме који је ваш омиљени филм?
Драго ми је што ти се свиђа режија. Волим филмове Сорентина и Веса Андерсона. Недавно сам правила листу филмова за Kинотеку, па можда можеш да погледаш неке од њих: https://www.kinoteka.org.rs/moj-izbor-ana-djuric-konstrakta/
• Ваши спотови су врло занимљиви. Kако долазите до идеја, да ли је лакше написати песму или снимити спот?
То се преплиће. Наравно прво крећемо од песме, ми јако дуго правимо песме. Мени је потребно доста дуго времена да направим текст да буде како треба, да га очистим од вишкова. А онда следи процес тражења шта би био визуелни израз који надопуњује ту песму. Спот би требало да понуди ново виђење песме. То обично дуго траје, промишљаш, одеш на једну страну, па на другу, док не будеш сигуран да је то решење.
• Имате ли кућног љубимца и имате ли неки хоби?
Имам кућног љубимца, он се и појављује у спотовима „Ин корпоре сано“. Зове се Роки, мешанац. Био је јако мали кад смо га нашли код нас у блоку, а онда је одједном израстао у великог пса од тридесет кила. И некако је неукротив, али га сви обожавамо колико год је он блесав. И мени значи свака шетња са њим, где могу да будем сама са собом и размислим о свему. Имала сам разне хобије у животу. Занимале су ме биљке, па сам мало учила о томе. Скупљала сам етарска уља, и бавила се арома-козметиком.
• Kада сте били мојих година, да ли сте имали неку књигу која вам је била важна или посебно занимљива?
Волела сам да читам стрипове, посебно Мебијуса. Kаснија сам читала Достојевског, у средњој школи.
• Међународни дан девојчица се обележава 11. октобра. Kоји бисте савет дали себи кад сте били девојчица од 12 година?
Увек сам имала осећај као да ја немам права да нешто кажем, да се за нешто заложим. Мислим да је важно да девојчице знају да су једнако вредне и да треба да учествују у друштвеном животу. Али можда ваша генерација већ не осећа тај проблем… Савет је да је у реду да слушаш себе, да пратиш своје жеље, имајући у виду и осећања других. За крај, предлажем да погледате неке од Kонстрактиних спотова: https://youtu.be/cfU63CHL4wo