Kултни роман Градимира Стојковића, који се обрађује у седмом разеду, дочекао је да постане инспирација за уобличење драмског текста младог Николе Ђоновића, и тиме показао да је проблем прихватања, поверења, заљубљивања и искушења младог човека, тема која не застарева, колико год јој иновације и технолошки преврати у комуникацији мењали обличје.
Представа „Хајдук у Београду“, није прављена са циљем да преваспита гледаоца, већ да га кроз здрав смех, праћен узбудљивим заплетом, уведе у једну учионицу и подсети га да је муњевита пролазност оног доба када смо били „основци“, доказ да је то можда једно од најлепших и најкомпликованијих периода живота.
Славни комад Душка Радовића, како у оригиналној верзији, тако и у драматизацији професора, Мирослава Беловића, представља један од најзанимљивијих позива на позоришну игру на нашем језику. У истом позоришту гледали смо представу “Капетан Џон Пиплфокс”. Пријатно смо се изненадили када смо видели да у су представи глумила млађа и старија деца школског узраста. Ова представа је била поучна, јер свака глава чудовишта представља једно зло у свету. У почетку нисмо разумели радњу, али су нам одељењске старешине помогле да схватимо суштину.
Схватили смо да су се времена променила и да нова генерација Дадоваца, покушава да се, попут Радовићевог неустрашивог капетана Пиплфокса, ухвати у коштац са Седмоглавим чудовиштем, састављеним од проблема модерног доба – ратова, еколошких катастрофа, агресије, отуђења итд. Да ли ће се из те авантуре спасавања света вратити као победници, сазнаћете гледајући представу.
Од срца позивамо све основце да погледају ове две одличне представе и надамо се да ћемо опет ићи у позориште “Дадов“ јер смо се сваки пут лепо провели и стекли нова сазнања.
Нина Перовић и Ања Новаковић V/3