Професионална оријентација

Први корак је детаљно информисање о врстама гимназија и средњих стручних школа, као и специјалним одељењима и смеровима која се у њима изучавају и занимањима за која припремају.

Свако занимање тражи пожељан склоп способности, особина личности и интересовања важних за успех у тим областима рада, тако да би ученици требало да размисле о својим интересовањима и склоностима, «јаким» и «слабим странама» у погледу школског успеха из појединих предмета (нпр. да ли лакше уче „природне“ или „друштвене“ предмете), као и неким личним особинама.

Тако би ученици са одличним успехом и развијеним радним навикама, а који још увек имају широка образовна интересовања, тј. не могу да се определе за одређену научну и област рада били у највећем броју случајева кандидати за упис у гимназију.

Будући ученици економских школа и факултета требало пре свега добро да се сналазе са рачунањем, да воле да раде са бројевима, док је за будуће ученике медицинских школа веома важно да осим стрпљења, сталожености и потребе да помажу људима, поседују предзнања из хемије и биологије. За успех у области електротехнике потребне су развијене опште интелектуалне и нумеричке способности, као и снажно интересовање за технику и информатику. Архитектонска струка подразумева развијене способности схватања просторних односа, успех у техничком цртању, као и изражена естетска и техничка интересовања.

При избору средње школе поред склоности и интересовања треба сагледати и могућности запослења. Идеална ситуација је међу траженим професијама на тржишту рада пронаћи за себе инспиративно занимање. Уз љубав и склоност према физици и астрономији лакше је, рецимо, пронаћи запослење као професор физике него као астрофизичар. Ко воли хемију и добро му иде тај предмет, може да размисли о профилу фармацеутски техничар и фармацеут будући да се ради о образовним профилима који су тражени већ дужи низ година. Брже се запошљавају и стручњаци за финансије, инжењери електротехнике, информатике, машинства, математичари, наставници страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама и сродна занимања на нивоу високог образовања. У тражена занимања спадају и занатска занимања попут столара, фасадера, армирача, а занимања са којима може да се започне сопствени  бизнис и пристојно заради  су и обућар, фризер, козметичар, кројач, инсталатер.

Деци која најчешће не знају шта која професија захтева од њих, прва адреса треба да буде школски психолог. Али за савет могу да се обрате и саветницима за планирање каријере у свим већим Филијалама Националне службе за запошљавање. Такође, при Националној служби  у Београду и у Нишу су отворени Центри за информисање и професионалну оријентацију (ЦИПС). У Центру могу да ураде тестове интересовања, личности, способности и опште културе. Након тога се разговара са психологом, који даје предлог шта би могли да упишу, али коначна одлука је на ученицима и родитељима.

Добар извор информација за будуће средњошколце је «Водич за избор занимања», који може да наћи на сајту наше школе  и  Националне службе за запошљавање. Водич нуди детаљан опис свих занимања, процену професионалних интересовања и проверу способности. Сва занимања груписана су на основу сличности послова у 10 професионалних области. За сваку од области постоји детаљно објашњење шта ти послови подразумевају, које способности и особине дете мора да има да би тиме могло да се бави. Наведени су и услови у којима се ти послови обављају, као и тачни називи занимања, односно образовних профила у трогодишњим и четворогодишњим школама. Водич има и мини упитнике, које дете попуњава, и на основу резултата прави коначан избор.