Нашу школу краси велики број талентованих и надарених ђака. Није реткост да једну одељењску заједницу похађају ученици изузетних постигнућа у различитим областима.
Поводом прославе школске славе Свети Сава ученице новинарске секције, Нађа Ристић и Мина Зарић, представиле су нам причу о три друга, Алекси, Балши и Вуку из 5/3, једне од четири одељењске заједнице петог разреда.
Интервју са Алексом
1. Када си почео да се бавиш пливањем и зашто си се определио баш за тај спорт?
Једном, док сам био са родитељима када сам био мали, сестра и ја нисмо знали да пливамо и родитељи су мислили да би требало да научимо да пливамо баш због тога што смо одлазили на одморе, а нисмо умели да их искористимо. Тако је све кренуло, а никада нисам замишљао да ћу постати тако добар у пливању.
2. Можеш ли да поделиш са нама неки интересантан догађај везан за твоје пливање?
Издвојио бих такмичење које се зове „Лига Београда“, а које је веома специфично зато што је баш тешко јер сам ја добар у неколико дисциплина, а на њему мораш бити добар у свим дисциплинама. Не добија се медаља посебно за све дисциплине, већ само једна, па зато мораш бити успешан у свему. То такмичење је било доста тешко, али сам ипак успео да освојим медаљу.
3. Колико често пливаш, колико сати у току дана?
Пливам често, шест пута недељно. Неки тренинзи трају сат и по, неки два сата.
4. Како себе видиш у будућности? Да ли би желео да наставиш да се бавиш пливањем?
Волео бих да наставим да се бавим спортом, а нарочито бих волео да то буде пливање, али нисам сигуран да ће баш тако бити.
5. Имаш ли узора због ког си почео да се бавиш пливањем?
Немам узора, баш никог не бих могао да наведем.
6. Подели са нама свој највећи успех у пливању.
Вероватно би то било Државно првенство, када сам са својим другарима у штафети освојио са годину дана старијима медаљу и то је било веома лепо искуство за мене.
7. Како успеваш да ускладиш обавезе у школи и ваншколске активности?
Мало теже, али није ми тешко као мојој сестри, пошто је она осми разред. Успевам све да урадим за сада и свакако верујем да ћу моћи до краја школске године.
8. Шта желиш да поручиш својим вршњацима или осталима који желе да се баве спортом?
Поручио бих им да никад не одустају, да раде оно што воле и све што довољно желе, моћи ће да постигну.
Интервју са Балшом
1. Када си почео да тренираш теквондо и зашто си кренуо баш тим спортом да се бавиш?
Кренуо сам да се бавим тиме од првог разреда. Пожелео сам одједном да се бавим тиме, јер сам вероватно видео негде на интернету тај спорт, па сам хтео и ја да пробам.
2. Колико често имаш тренинге недељно и по колико сати?
Тренирам пет пута недељно, понекад сат времена, некад два сата, а деси се да тренинг траје и четири сата. Радним данима су краћи тренинзи, због осталих обавеза.
3. Да ли постоји неки догађај у коме си учествовао као теквондиста, а оставио је снажан утисак на тебе?
Нпр. ишао сам на Европско првенство које се одржавало у Талину, а тада сам и први пут летео авионом. То је за мене било на више начина фантастично и специфично, стварно је велики утисак оставило на мене.
4. У будућности, да ли себе видиш као теквондисту и да ли желиш да се тиме увек бавиш?
Желео бих да наставим да се бавим том борилачком вештином зато што ме то много привлачи, у томе сам успешан и не желим да одустанем. Једноставно, дотле сам догурао да би ми било жао у неком тренутку да престанем тиме да се бавим.
5. Који је твој највећи успех у теквондоу до сада?
Освојио сам сребрну медаљу на Европском првенству, био сам други. Нисам могао да поверујем да сам то остварио са својих једанаест година.
6. Како усклађујеш обавезе у школи са ваншколским активностима?
Тешко зато што немам пуно времена, али за сада успевам да их ускладим.
7. Да ли имаш неког узора због ког си почео тиме да се бавиш?
Немам неког узора, али може се рећи да ми је идол Милица Мандић, јер је најбоља теквондисткиња на свету и гледам да будем успешан као она, кад порастем.
8. Шта желиш да поручиш некоме ко жели да се бави овим спортом?
Битно је да се труди и да буде упоран, да никад не одустаје јер само тако може бити најбољи.
Интервју са Вуком
1. Када си почео да свираш бубњеве и зашто си одабрао баш тај инструмент?
Бубњеве сам почео да свирам са четири године, а овај инструмент сам одабрао зато што ми је једноставно био најзабавнији од свих осталих.
2. Да ли би могао да нам издвојиш неки догађај који би сада желео да поделиш са нама који је на тебе оставио снажан утисак, а везан је за твој таленат?
У Дому омладине сам свирао са једном групом и тада сам одсвирао једну песму пред великим бројем људи и то ми је, ето, остало баш у лепом сећању.
3. Да ли вежбаш бубњеве сваког дана и колико дуго у току једног дана?
Не вежбам баш сваког дана, нпр. у недељи вежбам по четири пута, отприлике два сата тим данима.
4. Како себе видиш у будућности, да ли би желео да наставиш да се бавиш музиком?
Желим да наставим да се бавим музиком и у будућности.
5. Какав је осећај свирати бубњеве?
Осећај је леп када знаш да свираш, нарочито када те много људи слуша.