Новинарска секција

Ученици наше школе из године у годину постижу изузетне резултате на такмичењима од општинског преко градског и државног па све до међународног нивоа. Поводом Дана школе ученици новинарске секције направили су серију интервјуа са надареним ученицима.
Упознајте се са само од неким од успешних уметника и спортиста наше школе!

Интервју са Машом и Кољом 5/2

Маша и Коља у разговору са Искром и Хеленом

Ученице 8/1 Искра Мацановић и Хелена Стојадиновић, чланови новинарске секције наше школе, обавиле су интервју са Машом Бранковић и Кољом Вeсићем, ученицима одељења 5/2, који су веома успешни у цртању стрипова, а њихов рад је обједињен на сајту stripex.art.

1. Како сте дошли на идеју да цртате стрипове?

Маша: Играли смо се и само смо почели да цртамо стрипове.

Коља: Просто ми је било много досадно на неком часу кад су нешто причали, а ја већ урадио шта је требало, па сам нацртао неки стрип, затим други, а онда сам питао Машу да нацрта неки и тако смо скупили једно петнаест.

2. Шта садрже ти стрипови?

Коља: Углавном су комични стрипови.

Маша: Животиње су ликови у тим стриповима, приказане на комичан начин.

3. Да ли сте раније читали неке стрипове, па тако дошли на идеју да их и ви сами стварате?

Маша: Ја сам милион пута читала стрипове.

Коља: Ја много читам Алана Форда, сад сам на 128. примерку, тата ми је скинуо све делове на таблет. Зато долазим на много идеја, али не користим „форе“ од њега, зато што би то била генерално крађа, а и склопим пар ствари, па тако наиђем на неки стрип.

4. Да ли гледате на то као хоби или бисте се тиме и у будућности бавили заједно?

Гледамо као на хоби искључиво.

5. Да ли у томе видите неку будућност, ако вам то буде добро ишло, ако људи буду читали, ако не као сталан посао, онда бар као нешто од чега бисте могли додатно да зарађујете?

Маша: Нисмо баш о томе претерано размишљали, још увек.

Коља: Нисам баш сигуран да ли бисмо могли, више бих то држао као хоби, пошто бих више волео да се потпуно посветим компјутерима, информатици, у томе видим себе…

6. Да ли вас родитељи подржавају у томе?

Коља: Мој тата је направио сајт. Рекао бих да нас у потпуности подржавају.

7. Шта бисте желели да изазовете у људима који читају ваше стрипове?

Поента је да погледају неки наш стрип после тешког и напорног дана и насмеју се, орасположе се.

8. Да ли сте можда ишли на сајам стрипова? Ако јесте, да ли сте упознали некога ко се бави тим? Да ли планирате да упознате некога ко црта стрипове?

Маша: Нисмо ишли, још увек нисмо о томе причали.

Коља: Ја искрено баш и не, зато што не видим која је поента тога. Ја могу, нпр., да упознам некога ко пише стрипове који се мени свиђају, али он их пише на свој начин, тако да сматрам да не би могао да ми да савет. Желим да их цртамо/пишемо на свој начин и будемо јединствени.

9. Да ли бисте препоручили вршњацима да се тиме баве?

Маша: Ми смо питали неке наше другаре који су хтели у почетку. Неко време су цртали, па су одустали од тога кад су чули да ће то бити у јавности.

10. Зашто су се уплашили кад су чули да ће то изаћи у јавност?

Коља: Ми смо уложили доста времена у стрипове, али они би само на брзину нешто нацртали. Нас двоје само претпостављамо да су се зато уплашили, јер не би било довољно добро.  Међутим, имамо пријатеља Филипа и он нам је менаџер, права подршка. Он нам је направио дизајн за визиткарте и лого.

11. Како је настала ваша компанија и како сте схватили да ваше цртање може постати озбиљније?

Коља: Ја сам само цртао и показивао другима. Када сам показао тати пар стрипова, он ми је дао идеју да направим сајт. Ја то још увек не умем, па ми је тата направио цео сајт.

13. Да ли објављујете стрипове свакодневно?

Не, нажалост. Објављујемо сваки трећи дан јер имамо пуно обавеза око школе, али и пуно осталих приватних обавеза.

14. Да ли се бавите још нечим поред прављења стрипова?

Маша: Ја идем у музичку школу.

Коља: Не превише. Бавим се кошарком, идем у музичку школу, имам приватне часове за школске предмете и идем на приватне часове енглеског. Уписаћу се вероватно на још нешто јер моја мама каже да не сме да се има више од сат времена слободно на дан.

Интервју Новинарске секције са ученицом Аном Сладојевић 5/2

Ана у разговору са Мином и Нађом

Ученице 8/2 Мина Зарић и Нађа Ристић обавиле су интервју са Аном, која остварује огромне успехе свирајући виолончело са својих једанаест година.

Нађа: Ана, када си почела да свираш виолончело? Зашто си одабрала баш тај инструмент?

Ана: Почела сам да свирам виолончело 2019. године и изабрала сам га зато што сам тај инструмент волела одмалена. Некако сам мислила да је тај инструмент баш за мене и веома сам желела да научим да га свирам, па сам се зато и уписала на часове виолончела.

Мина: Да ли би могла да нам издвојиш неки догађај који би сада желела да поделиш са нама, који је на тебе оставио снажан утисак, а везан је за твој таленат?

Ана: Могу, наравно. То би било када сам свирала за снимање спота и песме посвећене патријарху Иринеју.

Нађа: Како си се осећала у тренутку када си сазнала да ћеш свирати за ту песму и учествовати у тако битном пројекту?

Ана: Била сам веома одушевљена и срећна што ћу бити у споту и део свега тога.

Мина: Колико си се дуго припремала за споменут догађај? Да ли вежбаш виолончело сваког дана, колико дуго у току дана?

Ана: Спремала сам се отприлике недељу дана и веома сам се трудила да увежбам . Виолончело иначе свирам сваког дана по три сата.

Нађа: Лепо. Колико ти значи искуство које си стекла свирајући песму посвећену патријарху Иринеју? Да ли постоји нека занимљивост у вези са тим?

Ана: Искуство је било дивно, само што је било веома хладно, а ми смо морали да скинемо јакне и будемо у хаљинама. Снимали смо на Авали пар сати, али и поред хладноће, имамо прелепе успомене са снимања и није нам било тешко да све успешно завршимо.

Мина: Како видиш себе у будућности? Да ли би желела да наставиш да се бавиш музиком?

Ана: Наравно да бих желела да наставим да се бавим музиком. Себе у будућности видим као успешну уметницу која свира на разним турнејама, у многим емисијама и државама широм света.

Мина и Нађа: Какав је осећај свирати виолончело? И, за крај, шта желиш да поручиш својим вршњацима?

Ана: Прелепо је свирати и уопште није тешко као што можда изгледа. Свима бих препоручила да пробају да свирају виолончело јер је то диван инструмент и невероватно звучи, сигурно би се свакоме допао.

Интервју са Ивом Мартиновић 8/4

  • На којим си све такмичењима била до сада?
    Била сам на многим државним првенствима, „Комен купу“, то је интернационално такмичење, једно од битнијих за пливаче.
  • Шта си све освојила од места?
    Сад на државном првенству сам узела седам медаља, али и на прошлим сам узела доста. Држим прво место на градском такмичењу пар година уназад.
  • Шта је од свега оставило највећи утицај на тебе, места или рекорди?
    Рекорди које сам оборила.
  • Који је твој највећи рекорд?
    На сто метара (делфин).
  • Да ли те родитељи подржавају?
    Да, у потпуности.
  • Како си дошла на идеју да се тиме бавиш?
    Моја баба је била иницијатор да ја почнем да тренирам пливање.
  • Да ли би се тиме бавила у будућности и да ли то видиш и сматраш као свој будући посао?
    Да, тежим ка томе.

Ива у разговору са Искром и Хеленом

Интервју са школским кошаркашким тимом 5. и 6. разреда

Нађа и Мина у разговору са чланицама кошаркашког тима

1. Шта вас је навело да се бавите кошарком и када?

– Мој отац је као дете тренирао кошарку, па ми је било занимљиво када се играмо у дворишту, тада сам помислила да и ја могу играти кошарку. Почела сам да тренирам пре отприлике две године.

– Мој тата обожава спортове, па ме је питао да ли бих се пре бавила фудбалом или кошарком, а ја сам пристала на кошарку. Прво сам почела са дечацима да тренирам, зато што нисам нашла женски клуб, а то ми се свидело. Потом сам сазнала да у нашој школи постоји женски клуб, а откад сам у њему, имам пуно другарица.

2. На који начин је оформљен ваш тим?

– Углавном све тренирамо у истом клубу, па нас је наставница питала ко жели учествовати у такмичењу у школи. Пријавиле смо се јер већ тренирамо и мислиле смо да бисмо добро дошле школском тиму.

– Пријавиле смо се да бисмо представиле школу најбоље што можемо у том спорту и постигле успех.

3. Који је ваш највећи успех у кошарци до сада?

– То би дефинитивно била ова победа тима на општинском такмичењу.

– Када сам схватила да тренирам за млађе пионирке Партизана, већ ми је то изгледало као велики успех. Ово прво место на такмичењу тима ми је употпунило то мишљење о успеху и свему везаном за кошарку.

– Када сам прешла у старију групу, било ми је тешко. Овом победом сам схватила да су се сви тренинзи исплатили и то ме је радовало.

4. Какав је осећај бити први на општинском такмичењу и колико је било тешко борити се против осталих тимова?

– Није било толико тешко, с обзиром на то да смо играле са слабијом екипом, што се и показало. Могле смо бити прве на градском, али биће времена и за тај успех. Биле смо свакако веома радосне за прво место на општинском такмичењу, али и мало тужне због пласмана на градском, зато што нисмо биле прве. Надамо се да ћемо то испунити следеће године.

5. Колико има слоге у тиму? Да ли се међусобно дружите?

– Баш се добро дружимо зато што смо све кренуле са тренинзима у истом клубу, виђамо се у школи, имамо заједничка интересовања.

– Већина је у истом одељењу, али и девојчице које нису са нама, виђамо се, причамо, играмо утакмице.

6. Да ли сматрате да је тимски рад важан и колико утиче на успех?

– Сматрам да је веома важан и све у животу треба радити у тиму, јер ће увек двоје урадити нешто боље, него један сам, поготово у кошарци. Важно је, ако ти нешто не можеш да одиграш правилно, то ће урадити неко други. Зато и волим овај спорт, све је усмерено ка тиму.

– Без овог тима пријатеља не бисмо уопште учествовали у такмичењу нити освојили прво место. Важно је имати помоћ, подршку, неког од кога ћеш научити како треба играти.

– Кошарка је друштвени спорт и мислим да све имамо слично мишљење о тиму. Увек се нађе неко ко ће помоћи, ако ниси у прилици да неки потез изведеш сам.

– Да нема тимског рада, биле бисмо потпуно погубљене и не бисмо никада доносиле победе.

7. Да ли иначе тренирате кошарку, ван школе?

– Једногласно да!

8. Како усклађујете обавезе у школи са ваншколским активностима?

– Иде мало теже, јер тренинг имамо три пута недељно. Када постоји жеља и упорност, увек се може све постићи.

– Ја сам пре отприлике три месеца престала да тренирам са њима, па сад имам више времена око школе и школских обавеза.

– Наравно, поред школе су ми битни тренинзи, јер се желим тиме озбиљно бавити и играти утакмице, па их не смем пропуштати. На првом месту ми је школа и учење, али исто тако успевам да будем успешна у спорту.

– Сада је тешко ускладити све обавезе, све је више обавеза око школских предмета, али се ја трудим да све стигнем на време. Понекад се деси да не одем на тренинг због школе, али је мени битно да се усавршавам и будем успешна у свему што радим. Некад је тешко и временски ускладити часове и тренинге, али мислим да се све заиста трудимо да ускладимо своје обавезе.

– Што смо старије, имамо више обавеза, па некада морамо бирати приоритете, не стижемо се виђати и дружити некад, али надокнадимо све када можемо.

9. Хоћете ли учествовати у још неким такмичењима?

– Надам се да хоћемо и ја се већ пријављујем за следећу годину.

– Дефинитивно ћемо све ићи када нам наставница физичког буде најавила.

– Такмичења и утакмице су нам право усавршавање у игри, буде нам веома забавно свакако и једва чекамо следеће.

10. Имате ли узоре у свету кошарке и да ли сте можда због неког узора одлучиле да се бавите кошарком?

– Сваки кошаркаш је посебан и другачији, али мој идол и омиљени кошаркаш је најмлађи играч у Партизану, који веома добро игра и то је оно што он најбоље зна, труди се у игри.

– Волим сваког кошаркаша који се труди и показује љубав према кошарци, али свако треба бити јединствен и не треба слепо пратити идола, него бити свој.

11. Видите ли кошарку као своју будућност? Да ли бисте волеле да то буде ваше занимање?

– Волим што тренирам кошарку, али је никада нисам видела као своју професију.

– Ја кошарку видим као своју будућност, али не знам да ли ће тако бити када време буде пролазило. Волела бих свакако да наставим да се бавим професионално и сада себе видим у томе.

– Ја планирам кошарком да се бавим док не завршим средњу школу отприлике, а након тога бих се бавила можда глумом, архитектуром. Свакако желим кошарком да се бавим што дуже и научим све што још увек не знам.

– Себе видим у будућности као кошаркашицу, али нисам потпуно сигурна да ли ће то баш тако бити. Знам да ће ми хоби сигурно увек бити кошарка.

12. Која је ваша порука за децу која желе и размишљају да се баве кошарком?

– Треба бити свој, без страха када идете ка кошу. Шта год да се деси, треба бити поносан на себе. Изаћи на терен је једна велика ствар, па је и губитак, као и победа, важан део сваког спорта.

– Треба тренирати кошарку и бити здрав, нарочито ако волите тај спорт.

– Сви треба да подржавамо кошарку и све спортове. Ако се трудите и заиста желите тиме да се бавите, успех ће сам доћи и напредак ће се видети.

– Битно је не упоређивати се са осталима, већ само гледати себе и радити на себи. Ако неко тренутно игра боље од тебе, не значи да ти нећеш у неком тренутку бити бољи.

– Из личног искуства, сваког бих посаветовала да не одустаје, јер је сваки почетак тежак, па треба пронаћи у себи жељу да наставите даље. Сасвим је у реду одустати од кошарке уколико схватите да вам је неки други спорт ближи и ако сте у њему бољи.

Посебну захвалност за освајање 1. места на нивоу општине Нови Београд школа дугује капитену тима Мили Вуловић која због повреде нажалост није могла да учествује у интервјуу.

Интервју су обавиле ученице Нађа Ристић и Мина Зарић 8/2.

Кошаркашки тим: Мила Вуловић – капитен, Дуња Стефановић, Лола Марковић, Јована Ћетковић, Тара Јеловац, Андреа Медић, Искра Јованчић, Нина Стојановић

Интервју са школским кошаркашким тимом 7. и 8. разреда

Искра и Хелена у разговору са чланицама кошаркашког тима

1. Ко вас је окупио и на који начин сте постале тим?

Наставница физичког нас је окупила и тим је оформљен.

2. По којим критеријумима је наставница одредила ко ће бити у тиму?

Наставница нас је на часу физичког питала ко све тренира кошарку и ко се тиме бави иначе. Пријавиле смо се јер све тренирамо ван школе, такође зато што је лепо искуство и дружење.

3. Видите ли у бављењу кошарком неку будућност?

Већина нас не планира да се тиме бави у будућности, али планирамо да се бавимо кошарком као хобијем, у слободно време.

4. Да ли тренирате редовно или само када се такмичење ближи?

Никад се нисмо заједно припремале, али јесмо индивидуално на тренинзима, ко тренира. Када дођу утакмице, будемо спремне и сарађујемо као тим.

5. Да ли сте освојиле неке награде на такмичењима?

Освојиле смо треће место на општини недавно.

6. Како се сналазите као тим, да ли се слажете међусобно?

Нема никаквих несугласица, сјајно се слажемо и волимо када наш тим има неку утакмицу, врло радо се окупимо.

7. Да ли се дружите и приватно или се само виђате на такмичењима?

Неке од нас су у истим одељењима, понекад се сретнемо на тренинзима, па тренирамо заједно, али се најчешће срећемо у школи, између часова или након часова.

Кошаркашки тим: Нађа Стојановић, Дуња Диздаревић, Марија Ракочевић, Дуња Марковић, Милица Стокић, Миа Зукорлић, Ива Мартиновић, Даница Милић и Маша Станишић.

Новинарска секција
Иди на врх