УПОЗНАЈМО ОНЕ КОЈИ БРИНУ О НАМА: Интервју са Јеленом Суботић наставницом математике

1. Kолико дуго радите у школи?
У школи радим деветнест година, сад ће у децембру двадесет година. У ствари, у овој школи радим деветнест година, с тим да сам једне године радила у школи на Бањици која се зове „Војвода Радомир Путник“.

2. Kоји сте факултет завршили?
Природно-математички факултет у Београду, код Студенског трга, на трећем, односно, четвртом спрату, соба 706.

3. Зашто сте баш изабрали да радите овај посао?
Једино што сам волела да радим у животу су били задаци из математике и логично је било да постанем наставница математике. Други разлог је што много волим децу. Kада сам схватила да много волим математику и децу, све остало је дошло природно.

4. Kако је то бити наставница?
Бити наставник је тешко. Мислим да се види из приложеног. Некада је тешко успоставити дисциплину, а опет са друге, може да буде много лепо. На пример, синоћ смо правили цртане ликове целог разреда VI/2 и било је баш занимљиво. Често са својим ученицима идем у позориште, биоскоп, Мек Доналдс … Сви уживамо у тим тренуцима.

5. Да ли је рад са децом захтеван?
Рад са децом јесте тежак, али ако волиш децу, онда гледаш оно најбоље у свему томе, без обзира на то колико је тешко.

6. Kолико је времена потребно да се припремите за час?
Ух, много ми времена треба јер ми дан траје 24 сата и увек ми је мало. Треба ми доста времена ако  желим да ми час буде леп и занимљив.

7. Да ли сте одувек волели математику?
О да. Највише на свету.

8. Kолико је тешко бити разредни старешина?Тешко је зато што морате да будете строги. Са једне стране бих хтела да им будем добра и да ме воле, а са друге стране морам да будем строга, да им дам пример, да их казним кад треба, и онда долазимо у ту неку, ја кажем, расправу. Они мисле да их ја мрзим, а ја мислим да их волим, као што ваши родитељи вас воле, а некад вас изгрде. Овај део посла старешине је захтеван, а остало ми не представља проблем.

9. Шта бисте радили да нисте наставница математике?

Постала бих грађевинар или чувар оваца. Шалим се, сазнала сам да математика има додирних тачака са другим занимањима, тако да где год би се математика појавила, било би и мене у томе. Зато сам рекла: грађевина, архитектура, неки администратор, статистичар …

10. Да ли имате омиљене ученике?

Мислим да сам показала да немам и да сте ми сви омиљени. Драги су ми сви којима предајем  и мислим да не треба имати омиљеног наставника или ученика, већ омиљеног пса, играчку, књигу и треба поштовати једни друге.

11. Да ли успевате да избалансирате приватан и пословни живот?

Тешко, скоро да га немам јер сам се цела предала школи и школским активностима. Желим да ђацима дам свој максимум, никад посао не отаљавам, то значи да ништа не остављам на пола него све урадим одмах да ви не бисте били на губитку.

12. Kњига или филм?
Филм.
13. Народна или рок музика?
Рок музика.
14. Пси или мачке и да ли имате неког љубимца?Пси. Да имам, она је пас и зове се Јуца. Пошто сам већ рекла да се цела предајем школи, тешко ми је целу пажњу посветити Јуци, па је она тренутно у другом плану, па је тако два месеца нисам шишала. Рекла сам јој: ,,Сачекај, Јуцо, да завршим овај посао, па ћеш ти доћи на ред”.

15. И за крај, шта бисте поручили својим ђацима?

Својим ђацима бих поручила да уче и да воле оно што раде у животу, значи да изаберу оно што воле да би им било лакше.

Анђелија Јовановић и Елена Марић VI/1

УПОЗНАЈМО ОНЕ КОЈИ БРИНУ О НАМА: Интервју са Јеленом Суботић наставницом математике
Иди на врх