
Поводом обележавања Дечје недеље, у нашој школи је организован литерарни конкурс “Моје срце – моја породица” на који се одазвао велики број ученика. Уз подршку својих наставница Вере Станковић, Сање Матић Станисављевић и Биљане Мудринић ђаци су написали запажене радове!
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
Породица је топло гнездо у коме се осећа сигурност, блискост и безбрижност. Породица је темељ свачијег живота.
Волим своју породицу и она је увек ту за мене. Свака породица има свој стил живота, али, наравно, мени је моја посебна и најдража, а то су мама, тата и сестра. Свако од нас има своју улогу у тој заједници, а сви заједно чинимо једну хармоничну целину. Нећу вам писати шта ко од нас ради, али је довољно да кажем да имамо много обавеза и да свакога дана морамо да се договарамо да би све то функционисало. Упркос томе ми нађемо време за заједничко дружење. Сви много волимо да путујемо. Такође не запостављамо ни културни и спортски живот. Врло смо активни. Ми смо једна, рекао бих, модерна и урбана породица, али ипак имамо срце и душу једни за друге. Родитељи су ме научили да поштујем свако биће и да уважавам различита мишљења и ставове. Мислим, у ствари знам, да се тих принципа нећу одрећи до краја живота.
Породица ми је извор среће и радости. Моја љубав према породици је велика и не може се измерити.
Стефан Кривокућа 5/3
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
Задовољна сам и срећна. Окружена сам људима који ме неизмерно воле и подржавају. Моји мама, тата и сестра су увек ту за мене. Радују се заједно са мном, храбре ме и теше када сам тужна. Они с`љубављу чине све да моје детињство буде управо онакво какво јесте – безбрижно.
Често кажу да сам ја својим рођењем унела много среће и неописиву радост у њихове животе. И да нико тада није био срећнији од моје старије сестре! Моје име је управо она изабрала.Старија је од мене осам година и лепо се слажемо. Отако знам за себе, обожавам да проводим време са њом. Била сам јако мала, али се и сада сећам са каквим сам узбуђењем чекала сваки њен повратак из школе. Волим када се смејемо до касно у ноћ, откривамо једна другој тајне, када ми бира гардеробу… Она је једна храбра и паметна девојка и ја сам јако поносна на њу и на све што ради. Пре свега је дивна сестра!
Мама и тата сестри и мени стрпљиво помажу да све изазове и проблеме што лакше и безболније превазиђемо.Знам да им је у неким тренуцима требало пуно снаге за то. Обоје су јако забавни и пуни љубави и разумевања.
Вртић, школа, путовања, шетње, игра, само су мали делови слагалице зване моје детињство. А све те делове спаја неизмерна љубав! Моја породица је та која моје детињство чини незаборавним и јако сам срећна што је таква каква је!
Ленка Поповић 5/3
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
Породица има непроцењиву вредност. Она је разлог мог смеха, моје среће, и многобројних лепих тренутака који чине моју прошлост, садашњост и будућност. Свако дете, а и сваки одрастао човек који има ту срећу да има породицу, треба да је највише воли јер она за свакога представља богатство и велику привилегију. Када имаш место које је само твоје, где те разумеју, пазе и воле, где си јединствен и где можеш да будеш свој, а у исто време заштићен од целог света, ти већ поседујеш непроцењиво богатство и снагу.
Са породицом проводим што је могуће више времена сваки дан и уживам у томе. Моја породица увек има посебно место у мом срцу и не бих могла да замислим свој живот без ње. Моју породицу чине моји мама, тата, брат и ја, а као веома битне чланове нашег породичног домаћинства морам да поменем и мацу која се зове Мица и два папагаја – Жућу и Белка. Ту су и моје баке, без којих не бих могла да замислим своје детињство. Породица је моје склониште од малих и великих проблема, место где увек могу да добијем подршку или користан савет. Родитељи увек примете када сам тужна и нерасположена и увек нађу начин да ме орасположе. Тада наш дом постане место смеха и добре забаве. Ми смо могло би се рећи спортска породица. Ја тренирам одбојку, а мој млађи брат ме у томе снажно подржава, као и ја њега у фудбалу и радујемо се сваком новом спортском успеху. Исто тако, када се деси неки неуспех пружамо подршку једно другом и мотивишемо се међусобно, како бисмо следећи пут били много бољи и како бисмо брзо заборавили и преболели сваки ситан неуспех. Улога наших родитеља је тешка и значајна. Они пуно раде, али се труде да сваки слободан тренутак проведу са нама, да нас воде на разна занимљива места и да нам обезбеде све ствари које нам требају, а и неке које нам не требају, али нам се много допадају. Ја уживам у нашим заједничким тренуцима, јер се тада много смејемо, дружимо, посећујемо места на којима стичемо нове успомене и нове пријатеље. Понекад се мало и посвађамо, нарочито мој брат и ја, али све наше неспоразуме брзо решимо, помиримо се и настављамо даље. Трудимо се да слушамо једни друге. У нашој породици свако може да каже своје мишљење и предложи своје решење проблема. Моји родитељи се труде да поштују моје ставове и моје идеје и да ме науче да се на прави начин изборим са својим проблемима и изазовима. Са мамом волим да разговарам о свим својим проблемима јер знам да ће ми увек дати добар и користан савет и да се неће на мене никада наљутити. Такође увече, нарочито лети, уживамо у дугим шетњама поред Дунава, а једна од омиљених активности нам је заједничко спремање колача. Са татом волим да радим много занимљивих ствари. Свако лето идемо на роњење и увек сакупимо пуну кофу најзанимљивијих шкољки. Он ми понекад дозвољава да радим неке ствари којих се мама плаши, као на пример да идем на луде вожње у луна парку, док мама за то не жели ни да чује.
Мислим да сам срећна што имам овакву породицу. Трудим се да будем јако захвална на томе и да својој породици узвратим једнаком мером за љубав и пажњу којом ме обасипају. Разумем да је срећно и испуњено детињство велика привилегија и надам се да ће моја породица оваква каква је данас остати заувек и да ће ме кроз цео живот пратити њихова подршка. Јер живот је пун изазова, а породица је моје право скровиште од свих лоших ствари и место на коме могу да поделим своје тајне и своје проблеме и где сам сигурна да ћу пронаћи решење. И што је најважније, породица је место смеха, које ми даје снагу и енергију и учи ме да ништа у животу није немогуће и да је цео свет мој. Учи ме да ако се довољно трудим и ако нешто много желим то могу и да постигнем, а моја породица ће ми увек давати ветар у леђа и сигурну луку у коју могу да се вратим где год да одем на овом свету.
Теодора Тонић 5/3
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
Kада је породица здрава, срце је здраво. Kада се родиш, добијаш и срце и породицу. Та два морају да раде заједно да би дете било здраво.
Ја сам баш добар добар пример ове теорије. Носим наочаре и слушне апарате. Постојале су велике шансе да моје срце буде рањено. Kада сам имао две године, моји родитељи су сазнали да не чујем. Њихов страх је био да ћу имати рањено срце зато што нећу имати другаре. Међутим десило се све супротно. Мама и тата ме скоро сваки дан подсећају колико сам посебан. Шта ми тек говоре баке, некад помислим да сам геније! Све то чини да моје срце расте. Много волим своју породицу зато што ме подржавају и бране. Сећам се да су ме подржали чак и када сам пожелео да се санкам касно у ноћ. Уз породицу ме подржавају и другари, али сам и ја сјајан друг и волим да их засмејавам. И од тога срце расте.
Чувај своју породицу јер то је као да чуваш своје срце. Захваљујући својој породици сад могу да урадим све.
Вук Мијуца 5/4
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
Породица је скуп искрених људи,
Породица је топлија од Сунца,
У породици се размењују мишљења и ћуди,
У породици се воли од срца,
И то увек, све док не престане да се бори и куца!
Породица је светлија од неба,
Породица је важнија и од хлеба,
Јер када је ту породична љубав и слога,
Породици не може ништа ни Бабарога!
Породица је мека као трава,
А опет је и чвршћа него дрво,
И све јој је то допустиво,
Чак да буде сложна као група мрава,
Ај, сад реците ми да породица није ствар права!
Породица би требала да буде питка као вода,
Независна ко слобода,
Јака као стена,
И онда ће бити савршена,
Ако је то већ тако,
Срце за породицу куца јако!
Док моје срце куца,
Оно ће куцати за моју породицу,
За мог тату,
За моју маму,
За мог брата,
И знам да им никада нећу окренути леђа и затворити врата,
Јер породица је породица,
Ни са чим изазвана,
Ни са чим одабрана,
Једна једина:
Искрен, топла, светла,
Мека, чврста, питка,
Независна и јака!
Катја Кривокућа 6/3
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
Моја породица је за мене као сунчев сјај који обасјава мој свет. Сваки члан те мале заједнице носи посебно место у мом срцу, а заједно чине моју породицу нечим посебним и незамењивим.
На челу моје породице је моја мајка. Она је као ослонац који ме подржава у сваком тренутку. Њен неизмеран труд и љубав према сваком детаљу наших живота чине је правим стубом наше породице. Увек се смешка и тих осмеха никада није превише.
Мој отац је мој херој. Његова мудрост и сналажљивост су извор инспирације за мене. Увек има времена да ме саслуша и пружи мудре савете који ми помажу да растем и развијам се као особа.
Моја сестра је моја најбоља пријатељица. Делимо све тајне, смех и сузе. Без обзира на све несугласице, знам да ће увек бити уз мене када ми је потребна подршка.
Мала породична вечера је посебан тренутак сваког дана. Ту разговармо о својим доживљајима, смејемо се и помажемо једни другима. То је време када се осећам најближе својој породици.
На такмичењу које се приближава, осећам се храбро јер знам да моја породица стоји уз мене. Њихова подршка ме мотивише да дајем најбоље од себе. Не само да желим да победим на такмичењу, већ желим да покажем својој породици колико ми значе и колико их волим.
Зато, моје срце куца за моју породицу и са њиховом љубављу и подршком, верујем да ћу освојити прво место на такмичењу. На крају дана, није важно ко је победник, већ то што имам најбољу породицу на свету.
Лука Срданов 7/4
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
„Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.“
Иако сви имамо своје проблеме увек уз породицу можемо да их решимо. Зато кажемо да је породица ослонац сваког човека.
Од малена ми је мама говорила како је дан када сам се родила био најлепши дан у њеном и очевом животу. То пре нисам разумела. Зашто би се нечији цео свет вртео око једног малог детета. То се све променило када се моја млађа сестрица родила и ја сам тада природно осетила потребу да је штитим и да јој се посветим. Тек сам тада увидела колико је породица важна. Моја сестра и ја се најбоље разумемо и растемо заједно. Чак и када се потучемо и када вичемо или се посвађамо ми знамо да ћемо једна за другу увек бити ту.
Родитељи су као стуб породице. По њима формирамо своју личност и угледамо се на њих. Од њих купимо норме понашања, емпатију и они нам од малена усађују љубав у наш свет. Уче нас добрим и да се клонимо од зла. Они су ту да нас усмере на прави пут. Свака дилема или изазов могу да се реше уз савете најближих.
Са одрастањем су дошли моменти одвајања од мојих родитеља, прве ексурзије, спортске припреме, путовања. Без обзира на добро друштво и провод, то је у мени остављало осећај празнине. Чудан осећај се тада прожима кроз моје груди и осећам како ми се срце цепа. Тада се присећам момената у којима можда нисам била фер према њима. Некада желим да вратим време, да избришем речи које сам у љутњи изговорила или да им припомогнем када су од мене то тражили. Тада се осећам јако криво и гризе ме савест. Тешко ми је да искажем осећања и зато им можда често не говорим колико их волим, колико ми значе и да без њих не бих била то што јесам и то што ћу бити сутра.
Моја мама је моја најбитнија особа на целом свету. Памтим све тренутке проведене са њом, од топлих загрљаја до мудрих савета које ми је давала. Њен осмех ми је био као светионик у тамним данима. Велика ми је подршка и увек ме бодри и не да ми да одустанем.
На мене је доста утицало то што мој отац ради у иностранству. Иако се пред осталима правим да ме то толико и не погађа, ја у ствари патим и често пожелим да се врати. Тужна сам што не може да ме гледа како одрастам. Осећам се љуто зашто баш мој отац није ту да ми да ветар у леђа, иако сам свесна да све то ради због нас. Често сам бесна и не желим да се јавим на његов позив, а када се чујемо имам потребу да му кажем да он није битан део мог живота, иако сама знам да то није истина. Схватила сам да је лакше да се правим да ме не дотиче што није ту, него да му кажем колико ми недостаје иако се тајно угледам на њега и желим да будем као он.
Моје срце је дубоко повезано са мојом породицом. Са њима делим најлепше тренутке, али и тешке изазове. Упркос свему, моја љубав према њима је неизмерна и непролазна. Они ме чине богатијом и испуњенијом особом. И зато смо и ми само једна обична породица која личи на сличне и са својим осмесима и успесима и са својим дилемама и изазовима растемо заједно.
Дејана Делић 8/2
МОЈЕ СРЦЕ – МОЈА ПОРОДИЦА
Научила сам током година да оно што дефинише породицу није само крвна веза. Породица се састоји од људи којиме охрабрују и подржавају, од људи који су ту за мене и у срећним, али и тужним тренуцима, увек ме утеше и развеселе. Родитељи, моје сестре, другарице и другови из одељења – сви су они моја породица.
Моја породица има снажне вредности које су ме обликовале као особи. Научили су ме да будем поштена, љубазна и да увек помажем другима. Са њима се осећам прихваћено и вољено. Њихова подршка ме инспирише да будем најбоља верзија себе. Моја породица је моје срце и узор који ме води кроз живот.
Не могу да замислим свој живот без моје породице. Породица ми је нешто најважније и највредније, то је нешто што се никад не сме узети здраво за готово. Без моје породице велики део мог живота би био празан, моје срце није потпуно без њих.
Наталија Лазић 8/2