Ученик 7. разреда Андреј Дробњаковић у временском периоду од две недеље, током месеца маја, освојио је 1. место на републичком такмичењу и из математике и физике и хемије.
На овом путу Андреју су помоћ и подршку пружиле наставница математике Биљана Љујић, наставница физике Биљана Милошевић и наставница хемије Гордана Јовић.
Својим успехом Андреј је инспирисао представнике Новинарске секције из наше школе те су ученице седмог разреда, Искра Мацановић и Хелена Стојадиновић, разговарале са Андрејем о његовим утисцима након освојених награда, плановима и размишљањима о будућности.
Какви су твоји утисци са такмичења? Каква искуства си стекао?
Андреј: Упознао сам доста људи сличних себи. Веома је занимљиво искуство. Многи се знају међусобно. Дешавало ми се да ми неко приђе и каже ми: „Ти си онај Андреј који се појављује у табелама награђених?”
Колико си се посвећивао раду? Јеси ли запоставио остале обавезе током припрема за такмичења?
Андреј: У току године нисам запостављао остале предмете у школи. Међутим, пошто сам у кратком периоду имао три државна такмичења, наставници су ми дозвољавали да не долазим у школу и имали су разумевања за мене. Наравно, долазио сам у школу да радим са наставницима, али у том периоду нисам ишао на регуларне часове. Мени школа не представља проблем. Све ћу да надокнадим.
Које још предмете волиш, поред ових за које си и награђиван?
Андреј: Највише волим природне науке. Такође, волим и српски. У петом разреду сам ишао на такмичења из српског језика. Касније сам се више посветио природним наукама.
Многи ученици не воле управо ова три предмета која теби тако добро иду. Како би нам скренуо пажњу на те предмете? Можемо ли да их заволимо, ако их боље разумемо?
Андреј: То су моји омиљени предмети јер објашњавају како свет функционише. Било би занимљиво открити како се одвијају неки процеси који су свакодневни, а не примећујемо их. Због тога волим и историју, иако је друштвена наука. Кроз њу сазнајемо о грешкама које смо правили у прошлости.
Многи ученици не воле управо ова три предмета која теби тако добро иду. Како би нам скренуо пажњу на те предмете? Можемо ли да их заволимо, ако их боље разумемо?
Андреј: То су моји омиљени предмети јер објашњавају како свет функционише. Било би занимљиво открити како се одвијају неки процеси који су свакодневни, а не примећујемо их. Због тога волим и историју, иако је друштвена наука. Кроз њу сазнајемо о грешкама које смо правили у прошлости.
Нама понекад делује како најбољим ђацима све иде од руке и како им је све једноставно. Је ли то увек тако? Да ли је било ситуација када си пожелео да одустанеш?
Андреј: Дефинитивно није једноставно припремати се за три такмичења. У почетку је теже, али кад кренеш све постаје једноставније. Најбитније је да радиш оно што волиш, тако нећеш имати проблема да посветиш време учењу. Никад нисам имао проблема са учењем, зато сам и хтео да се такмичим. Увек сам налазио времена и за дружење. Наравно, немамо увек иста интересовања.
Да ли би нам открио неки савет за учење?
Андреј: Ја никад не гледам питања и олакшице. Увек научим читаву лекцију и онда гледам питања. Такође, никад не подвлачим кад учим. То ми се увек чинило беспотребним. Када имам проблем да запамтим неку информацију, ја понекад створим асоцијацију која ће ме навести на то име.
Чиме желиш да се бавиш кад одрастеш?
Андреј: Мислим да сам још од вртића до данас желео да будем истраживач/научник. Волео бих да студирам у иностранству, али и да се вратим у своју државу и помогнем њеном развоју. Имао сам прилику у шестом разреду да упишем Математичку гимназију, али желео сам да останем у регуларној школи и да не запоставим остале предмете. Свакако бих желео да упишем Математичку гимназију кад дође време за то. Право време да одлучиш чиме желиш да се бавиш је вероватно док си у средњој школи јер се залази дубље у одређене предмете.