ОШ "Краљ Александар I" – Нови Београд

Школа која препознаје и негује таленте...

Похвала у категорији ученика старијих разреда

Тема: „Шта у мом срцу лежи“, похваљени ученик: Алекса Мутавџић 5-1
Литерарни конкурс који су организовали „Пријатељи деце Новог Београда“(оnline)
Сања Матић Станисављевић, наставник српског језика и књижевности

(Позајмљено са интернета)

ШТА У МОМ СРЦУ ЛЕЖИ

Дубоко у себи кријем једну жељу, али знам да је тежак пут до њеног остварења.  Одувек сам желео да имам пса.

Једне суботе, мамина другарица свратила је код нас кући и повела свог пса Џонија. Нисам веровао да ће нам икада доћи такав необичан гост. Мрке боје, раздраган, благих очију, гледао је у мене. Био је плашљив јер не познаје околину, али сам му полако пришао и помазио га по глави. Одмах смо се спријатељили. Иако су се чинили као минути, осећао сам да се познајемо читав живот. Изашао сам да га прошетам, а он је радознао ишао замном, махајући репом. Од тог тренутка, жеља за псом ми је била још јача. Друговима сам причао о свом новом пријатељу, јер знам да и они имају кућне љубимце. Неко има папагаја, неко мачку, хрчка или корњачу. За мене је пас човеков најбољи пријатељ. Желим да увек неко има времена да се игра са мном, да ми се обрадује када дођем из школе, да буде ту за мене у сваком тренутку. Чување пса је велика обавеза. Знам да бих морао рано да устајем и да га изводим у шетњу, док моји другари спавају мирним сном. Родитељи су ми увек говорили да је за пса, двориште право окружење, али нада у мом срцу и даље постоји. Понекад напоменем у шали, да би кућни љубимац донео више смеха и радости у нашу породицу, али увек би се завршавало само на томе. Замишљам тренутке проведене са њим, како га шетам, храним и гледам како расте. Спавали би у истој соби, направио би му кутак, а чак би га пустио да легне и у мој кревет. Назвао би га Бони. Био би снежно беле боје и грациозног хода. Чувао би ме у свакој прилици и могао бих да се ослоним на њега. Када сам тужан због лоше оцене, или када сам срећан, он би својим погледом дао знак да разуме сваку моју реч. 

Жеља за псом ми је огромна и дубоко сакривена у мом срцу, али постоји нада да се снови претворе у стварност и да за свој рођендан добијем жељеног кућног љубимца. Са вама сам поделио тајну и први корак до остварења ове жеље је учињен. Остало, време ће показати. 

Алекса Мутавџић 5-1


Похвала у категорији ученика старијих разреда
Иди на врх